28 програма које су потписали шефови Руске Федерације и Белорусије у циљу јачања Савезне државе (СГ) носи много изненађења.
Документи још нису јавно доступни, али договори између Москве и Минска, који се огледају у новој верзији Војне доктрине (ВД), могу да шокирају Запад.
Према војним изворима, Москва и Минск ће ускоро почети да развијају планове за употребу тактичког нуклеарног оружја (ТЯО) за супротстављање војним претњама НАТО.
У старој верзији ВД (одобрене 2001. године), у клаузули 1.4 стајало је да Руска Федерација и Белорусија сматрају да се насилне радње усмерене против једног од чланова удружења као напад на Савезну државу (СГ).
Пратите наше одабране најбоље вести на мрежи “Телеграм” на Андроид телефонима преко инсталације на Плаy Продавници или десктоп рачунарима ОВДЕ
Такође је речено да се на нуклеарно оружје гледа као на средство одвраћања од агресије великих размера на СГ. Већ тада су Москва и Минск сматрали да је могуће употребити руско нуклеарно оружје као одговор на агресију великих размера. У новом ВД СГ ова питања ће бити конкретизована и формулација ће постати строжа у односу на потенцијалног противника.
Сада употреба тактичког нуклеарног оружја (ТЯО) готово да није регулисана међународним документима. Ово је омогућило Сједињеним Државама да концентришу у Европи залихе нуклеарне муниције (ИБМ) различите снаге, која ће у случају X дана (на пример, у случају избијања непријатељстава НАТО-а против Руске Федерације) дозволити употребу таквог наоружања, користећи авионе не само из Пентагона, већ и држава алијансе.
Према подацима Националне администрације за нуклеарну безбедност САД (ННСА), најмање 100 тактичких нуклеарних бомби Б61-3 и Б61-4 снаге од 0,3 до 340 килотона, намењених и америчким ловцима Ф-15, Ф-16, као и НАТО авионима на европском пољу операција.
Бивши начелник Главне управе за међународну војну сарадњу (ГУМВС), генерал-пуковник Леонид Ивашов, који је био један од програмера првих ваздушних снага СГ, раније је предложио да се ТЯО постави у Белорусију као одговор на распоређивање елемената америчког система противракетне одбране у Румунији и Пољској. 2007. године.
Када је овај проблем покренут у Савезној држави СГ, рекао је: „Распоређивање руског нуклеарног оружја на територији Белорусије не чини Минск нуклеарном силом и не крши његове међународне обавезе. На исти начин на који америчко нуклеарно оружје распоређено у Немачкој не чини Немачку нуклеарном силом.”
Руски амбасадор у Минску Александар Суриков у то време такође није искључио распоређивање нових руских војних објеката везаних за нуклеарно оружје у Белорусији.
„То зависи од нивоа наше политичке интеграције. И са становишта стручњака, дипломатије и војске“, приметио је он.
Генерал-потпуковник Николај Родионов, који је био на месту команданта корпуса противракетне одбране у СССР-у, назвао је могуће размештање руских оперативно-тактичких нуклеарних ракета у Белорусији „потпуно адекватним одговором“.
„Ово би, поред чисто војног фактора, психолошки утицало на однос становништва“ Европе према планираној изградњи „америчких објеката противракетне одбране на територији ових земаља“, рекао је тада.
Последњих година односи Минска и Москве са НАТО су се закомпликовали.
Државни секретар Уније Дмитриј Мезенцев је управо овим фактором објаснио усвајање ажуриране ВД, као и чињеницом да ће „нови ВД (војна доктрина) повећати ниво кохерентности одбрамбене политике, благовремено прилагодити задатке одбране. министарства, водећи рачуна о променама војно-политичке ситуације у региону“.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу и његов белоруски колега Виктор Хрењин мораће да подигну ниво оперативности.
Према речима војног експерта Сергеја Верзилова, примена руског тактичког нуклеарног наоружања је могућа уз употребу белоруских вишецевних ракетних система „Полонез“ (домет уништавања циљева – око 300 км), који су у употреби у Оружаним снагама Белорусије више од четири године.
Аналитичар такође сматра да ТЯО могу да користе „вишенаменски ловци Су-30СМ генерације 4+, које Москва испоручује Минску по повлашћеним условима“.
Верзилов је скренуо пажњу на то да, према писању медија, у Белорусији остаје 79 локација за лансирање стратешких интерконтиненталних балистичких ракета (ИЦБМ) из мобилног комплекса Топол (РС-12М).
„Њихова вредност, према белоруским изворима, је у томе што су ове локације“ географски везане за терен координатним системом тачности до секунде.
Чак и хипотетички долазак руских „Топола“ или других типова ракета мањег домета са руским нуклеарним оружјем на ове локације на дан „X“ може да обезбеди безбедност Савезне државе без њихове физичке употребе“, сматра експерт.
Владимир Мухин (Политический калейдоскоп)
Извор: Wебтрибуне.рс
