Руска Федерална служба сигурности – ФСБ, проше недеље је скинула ознаку тајности протокола испитивања у Москви бившег заменика министра рата Јапана, генерал-пуковника Кеојија Томинагија, у којем он говори о изради плана за војни удар на СССР 1940. године. Планирано је да се заузме не само Далеки исток, већ и територија Сибира до Бајкалског језера
Главни ударац Црвеној армији требало је бити задат у подручју језера Кханка, након чега би уследило заузимање Хабаровска. Тако су се Јапанци надали да ће одсећи далекоисточне земље од средишњег дела СССР-а.
Претпостављало се да ће се са задатком носити 12 пешачких дивизија, појачаних са две топничке, три тенковске и две коњске бригаде. Ваздушне нападе на руске далекоисточне градове требало је извести додатних пет бомбардера распоређених у Кини и Јапану.
Окупација равнице
Након окупације Владивосточке равнице, напад на град Свободни требало је да покрене Северни фронт – његов је задатак био да се пресече железничка пруга која је повезивала Далеки исток са западним регијама Совјетског Савеза. Уколико би операција била успешна, Западни фронт требало је да покрене офанзиву на град Читу и да се заузме територија до Бајкалског језера. Према Томинагију, план је одобрио цар Хирохито.
Објављивање тајних докумената совјетске војне протуобавјештајне службе SMERSH темпирано је на 73. годишњицу довршетка Међународног војног суда за Далеки исток над главним јапанским ратним злочинцима.
Вероватно и не само зато
Наиме, последњих месеци руски ФСБ објавио је и низ до сада непознатих историјских, архивираних докумената који се односе на јапанске злочине из времена Другог светског рата. Случајно или не (а случајности у таквим сферама, попут сигурносних служби никада нема), њихово јавно објављивање поклапа се са све оштријим изјавама јапанске владе везано уз статус Јужних курила, тј. четирију најјужнијих острва Курилског архипелага који су под државним суверенитетом Русије, као наследнице СССР-а, док их Јапан сматра својим тзв. Северним територијама које су окупиране од стране СССР-а.
Русија, такође, паралелно с тим потезима (које бисмо могли назвати „меком силом“ и којима је циљ подсетити Јапанце где им је место с обзиром на наведену прошлост), последњих месеци јача своје војне ефективе на тим острвима, гради нову војну инфраструктуру и изводи војне вежбе, између осталог и у сарадњи с Кином, а на што Токио редовно улаже оштре дипломатске примедбе, пише Геополитика.
Све ово заједно (објаву историјских докумената, војне вежбе и сл.) треба ишчитавати искључиво као јасан сигнал незадовољства Москве иступима бивше краткотрајне владе Јошихиде Суге, али и недавно формиране нове владе у Токију на челу с премијером Фумиом Кишида, који су обоје заузели пуно оштрију реторику по питању Јужних Курила у односу на дуговечну владу претходног премијера Шинзо Абеа, који је с руским председником Владимиром Путином успоставио интензиван дијалог по спорним питањима, па чак и лично пријатељство, с циљем постизања коначног решења овог проблема који оптерећује иначе добре, пре свега господарске односе две држава и онемогућује им потписивање мировног споразума због чега су, право гледано, оне још увек у рату иако је Јапан поражена страна која је потписала капитулацију.
У све се то, наравно, додатно умешала и стање оптеретила и тренутна неповољна глобална геополитичка ситуација, као и чињеница да је Јапан кључни амерички савезник у Азији, али и земља која, да се тако изразимо, као поражена страна у WW2 „нема право гласа“ по питању спољске и обрамбене политике ако се оне косе с интересима Вашингтона. То Москва, наравно, јако добро зна и јамства Токија, попут оних како он никада неће дозволити изградњу америчких војних база на два најјужнија курилска острва (која су се у руско-јапанским преговорима спомињала у својству могућег поврата Јапану) за Москву у оваквим глобалним околностима делују неуверљиво.
Она је у том смислу поучена и „опечена“ обећањима Запада о неширењу НАТО савеза на исток Европе након распада Варшавског уговора, да би он, у међувремену, стигао чак и до руских западних граница пријемом Естоније, Латвије и Литваније у ту војно-политичку организацију.
Руски интереси у Азији
Ствар по Москву у свези Јужних Курила је врло једноставна с позиције њених стратешких интереса у Азији: највећи руски град и лука на Тихом океану – Владивосток, уједно је и седиште руске Тихоокеанске флоте.
Губитком суверенитета над тим острвима и евентуалном појавом америчке (или јапанске) војне базе на њима практично би био блокиран слободан излаз Тихоочеанске флоте на отворена пространства Пацифика, а такав комодитет Москва не може дозволити чак нити у неким пуно стабилнијим временима од ових садашњих.
Другим речима, како сада ствари стоје, до коначног решења проблема статуса јужнокурилских острва на по обе стране задовољавајући начин веројатно је још врло дуг пут. За руско-јапански договор око тог питања свет ће, очито, требало да постане боље и сигурније место. А до тада, Москва и Токио мораће са тим да науче да живе, томе да прилагођавају своје односе и тражити сарадњу око оних тема које су од заједничког интереса, пре свега – господарских. Уосталом, две стране то већ ионако дуго чине.
Извор: Ало.рс
