Ово је била недеља у којој је рат у Украјини прешао из борбе једног народа за ослобођење у потенцијално вишегодишњу борбу великих сила.
Сваки дан је доносио осећај да се дешавају озбиљни, историјски догађаји и одлуке које неће само одлучити ко ће победити у рату између Русије и Украјине, већ ће обликовати ток остатка 21. века, пише у својој анализи Си-Ен-Ен.
Амерички редседник Џо Бајден изјавио је у четвртак да су „двомесечне борбе у рату руског председника Владимира Путина довеле свет до критичне тачке“.
– Кроз нашу историју, научили смо да када диктатори не плате цену за своју агресију, они изазивају већи хаос и упуштају се у још више агресије. Они настављају да се крећу. А трошкови, претње Америци и свету, стално расту. Не можемо дозволити да се ово деси – рекао је Бајден.
Британска министарка спољних послова Лиз Трус је била отворенија: „Геополитика се вратила“.
За само неколико дана у Вашингтону, Европи, Кијеву и Москви осванула је нова спознаја. Рат сада прелази у дугу, огорчену борбу, која ће вероватно коштати још хиљаде живота и десетине милијарди долара.
Стратегија Америке је сада недвосмислена и јавна – да ослаби Русију како би умањила њену глобалну моћ. А Путин је покренуо нови фронт – енергетски рат – када је прекинуо испоруке природног гаса Бугарској и Пољској у ономе што је ЕУ брзо означила као „уцену“.
Како су ови супротстављени циљеви дошли у фокус, нуклеарна реторика се поново захуктала, са Русијом која је желела да упозори на имплицирану моћ свог огромног арсенала.
Борбе у Украјини се у међувремену настављају, а ова недеља је донела и прве знаке да би Руси оптужени за злочине могли да се суоче са одговорношћу.
Али алармантна реалност да не постоји кредибилан дипломатски пут којим би се окончао рат разоткривена је када су руски пројектили пали на Кијев у четвртак док је генерални секретар УН-а Антонио Гутереш још био у граду на очигледно узалудној мисији.
Рат који се шири
Посета Кијеву секретара за одбрану Лојда Остина и државног секретара Ентонија Блинкена у недељу поставила је позорницу за наредне дане у којима се Запад све дубље уплео у оно што личи на посреднички рат са Русијом.
– Желимо да видимо Русију ослабљену до те мере да не може да уради ствари које је урадила у Украјини – рекао је Остин у Пољској по повратку из Украјине.
Блинкен је рекао да ће постојати независна, суверена Украјина „много дуже него што ће постојати Владимир Путин“.
Америка је наставила са својом новом стратешком јасноћом тако што је окупила кључне глобалне министре одбране у Немачкој и обавезала се на месечне састанке ради процене потреба владе у Кијеву.
Ови потези су подстакли све већи осећај да се рат у Украјини неће ускоро завршити. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је у четвртак да би рат могао да се „одужи и да траје месецима и годинама“.
Министри су у међувремену тражили проширење војне помоћи како би се „заштитило од руског експанзионизма“, позивајући на наоружавање земаља на западном Балкану и држава које нису чланице НАТО-а, Грузије и Молдавије.
Русија је одговорила на пооштрену западну стратегију тако што је прекинула извоз природног гаса у Пољску и Бугарску након што су оне одбиле да своје рачуне плате у рубљама. Даље ширење енергетског рата могло би да гурне Европу у рецесију.
Катаклизмичне глобалне последице рата су у међувремену наглашене када је Светска банка упозорила на најгори робни шок у последњих 50 година. Русија и Украјина су кључни произвођачи угља, нафте, природног гаса и јестивог уља, а буџети милиона људи широм света биће погођени. Жетва ће у Украјини ове године вероватно бити слаба, што би могло да доведе до још већег скока цена хране и несташица. У Америци би више цене могле да имају велики утицај на међуизборе у новембру.
Бајден је завршио недељу која је преобликовала свет тако што је Конгресу представио изузетан захтев да се 33 милијарде долара одвоји за оружје, економску подршку и хуманитарну помоћ Украјини, упозоравајући: „Цена ове борбе није јефтина“.
Бајденов захтев је нагласио да ће догађаји последњих дана изазвати политичке, економске и геополитичке ланчане реакције које ће бити немогуће предвидети и тешко контролисати.
Звецкање нуклеарне сабље
Стратешко ширење рата пропраћено је новом рундом алармантне нуклеарне реторике из Москве, пише Си-Ен-Ен.
Иако би повремени разговори о коришћењу најопаснијег оружја на свету могли да буду осмишљени да уплаше западну популацију, ипак се наглашава да ће могућност катастрофалног сукоба између две најмоћније нуклеарне нације света – Америке и Русије – постојати као докле год рат траје.
Неки амерички експерти одбацују реторику Русије као знак да је Путин фрустриран неуспехом да испуни своје стратешке циљеве у Украјини. Али она такође служи да подсети западне лидере да би њихово масовно достављање оружја Украјини могло да пређе Путинову „црвену линију“ и изазове опасну ескалацију. И страхује да би Путин, ако буде гурнут у ћошак, могао да постави једно од руских тактичких нуклеарних оружја мањег капацитета на бојном пољу у Украјини.
Док су САД излагале свој пооштрени приступ рату – слабљење руске војне моћи – руски министар спољних послова Сергеј Лавров поново је прибегао тактици да говори о нуклеарном рату, упозоравајући: „Опасност је стварна и не смемо је потцењивати“.
Што се тиче Америке, председник Здруженог комитета начелника штабова генерал Марк Мили рекао је за Си-Ен-Ен да Русија не би требало да користи такву запаљиву реторику. Рекао је да је „потпуно неодговорно“ да било који високи лидер нуклеарне силе почне да „звецка нуклеарном сабљом“.
Али, Путин није слушао. Након што је на почетку рата неколико пута упозоравао на моћ руског нуклеарног арсенала, руски председник је поново прибегао томе. Он је рекао да ће бити „муњевитог“ одговора Русије ако се друге земље мешају у Украјину.
– Имамо све алате за ово, оне којима се нико не може похвалити. И нећемо се хвалити. Користићемо их ако буде потребно. И желим да сви ово знају – рекао је он посланицима у Санкт Петербургу.
Све ово је довело до тога да Бајден упозори на опасност такве реторике.
– Нико не би требало да даје олаке коментаре о употреби нуклеарног оружја или могућности потребе за његовим коришћењем – рекао је Бајден у Белој кући у четвртак.
Фото: Фејсбук принтскрин
Извор: Блиц.рс/Srbijadanas.com
