Централни циљ Владимира Путина у Европи није да заузме Кијев, Донбас или било који други део Украјине. Његов циљ је да се ослаби Организација Северноатлантског пакта, која штити већи део континента од њега. И у тој дугогодишњој кампањи, Путин је ове недеље забележио две значајне победе, преносе страни медији мишљење аналитичара.
Једна победа је била у Француској, где је Марин Ле Пен, симпатизерка Путина, завршила близу Емануела Макрона на недељним председничким изборима у Француској. Ле Пенова је скоро изједначена са Макроном у анкетама за други круг 24. априла.
Она је рекла да ће, ако победи, повући Француску из командне структуре НАТО-а.
Друга победа је била у Сједињеним Државама, где су 63 републиканаца у Представничком дому гласала против резолуције подршке НАТО-у, пише Thebulwark.
Гласање у Дому, одржано 5. априла, знак је упозорења. Пре пет година, 22 републиканаца у Представничком дому гласала су против про-НАТО закона. Тај број се скоро утростручио.
„Путиново крило“ Представничког дома републичке странке – корисни идиоти као што су Медисон Которн и Марџори Тејлор Грин, који отворено изговарају руску пропаганду – само је мали део циљане публике Кремља у Конгресу. Њима се придружује већа гомила украјинских тврдокорних изолациониста и десничара који кажу да не треба да бринемо о туђим границама док не „обезбедимо“ своје. Заједно, та коалиција има више од 20 посланика.
Али када их комбинујете са НАТО скептицима који су гласали против прошлонедељне резолуције – још 40-ак републиканаца у Представничком дому који не верују савезима и који Европљане виде као америчке ривале или противнике – проблем постаје много већи, преносе медији.
– Окретање ГОП-а против НАТО-а посебно је забрињавајуће јер је Конгрес био упозорен, експлицитно и више пута, на Путинов циљ да распусти алијансу. У марту 2017, након што је амерички обавештајни извештај потврдио да се Русија мешала у председничке изборе у САД 2016, Комитет за спољне послове Представничког дома – који је тада, као и остатак Конгреса, био под контролом републиканаца – одржао је саслушање о овој теми. Саслушање је било под називом „Подривање демократских институција и цепање НАТО-а: циљеви руске дезинформације“. Аналитичари и бивши званичници објаснили су комитету како је Русија, према речима једног сведока, упорно финансирала пропаганду на Западу да би „ломила савезничку безбедност, подстакла неповерење јавности у демократске институције и дискредитовала структуре алијансе које бране Европу“ – пише Thebulwark.
Њујорк тајмс је 14. јануара 2019. известио да је Трамп „неколико пута“ током 2018. „приватно рекао да жели да се повуче“ из Алијансе. У чланку се наводи да је Трамп „рекао својим највишим званичницима националне безбедности да не види смисао војног савеза, који је представио као одливање Сједињених Држава“, пише Thebulwark.
Неколико дана након извештаја Тајмса, демократе из Представничког дома поднеле су и изнеле Закон о подршци НАТО-а, који је поново потврдио да су САД „свечано посвећене принципу колективне одбране Северноатлантског савеза како је набројано у члану 5.“
Предлог закона није могао у потпуности да обавезује Трампа, али је изразио осећај Конгреса да „председник неће повући Сједињене Државе из НАТО-а“ и да је америчка политика „да одбије било какве напоре да се Сједињене Државе повуку из НАТО-а“.
Такође је забранио коришћење федералних фондова „за предузимање било каквих радњи за повлачење Сједињених Држава“ из Алијансе.
Извор: Srbijadanas.com
