Манипулисање догађајима из прошлости кроз раст националистичког дискурса може да оживи нови сукоб Косова и Србије, закључак је који је овог месеца, после посета Косову и Србији, донео специјални известилац Уједињених нација Фабијан Салвиоли, преноси Коха.
Поред изостанка сарадње у расветљавању судбине несталих из протеклог рата, у извештају се истиче и недостатак кривичног гоњења ратних злочинаца и величање осуђених постављањем на високе руководеће функције, наводи лист.
Специјални известилац Фабијан Салвиоли је након посета Косову и Србији оценио да осим дискурса који се не разликује од послератног, постоји и недостатак сарадње две стране у размени информација о несталима.
Специјални известилац је узнемирен континуираном употребом на Косову и Србији етноцентричних, националистичких, једностраних или непотпуних наратива о сукобу, у политици, медијима, култури и образовању. Манипулација прошлим догађајима и истовремено јачање националистичких и етничких осец́ања из политичких разлога, чак и ако се чини да пружа краткотрајну политичку корист за своје присталице и извршиоце, није само противзаконито и противно међународним стандардима, вец́ је и краткорочно“, пише у извештају уз констатацију да ове слике, неприкладне и изнад свега акти јавне неодговорности могу довести до понављања насиља из прошлости.
Налази су за период од 22. новембра до 2. децембра 2022. године, када је известилац УН посетио Косово и Србију.
Извештај ће бити разматран у оквиру седница Савета за заштиту људских права, од 11. септембра до 6. октобра ове године.
У документу који је сачињен за Генералну скупштину УН, од власти у Србији и на Косову затражено је да својим деловањем одмах престану са изазивањем националистичких осећања и осећања подела
Глорификација ратних злочинаца и порицање ратних злочина такође је документовано као стална пракса на Косову и у Србији.
„Специјални известилац је примио извештаје о узнемирујуц́им изјавама јавних званичника и политичара о сукобу, укључујуц́и порицања ратних злочина и критике званичника који су покушали да одају почаст жртвама других етничких група. Такође је примио узнемирујуће извештаје о осуђеним ратним злочинцима који су били на јавним функцијама, укључујући високе положаје“, наводи се у документу.
За косовске власти ка#е да постоји недостатак воље да гоне и кривично санкционишу случајеве ратних злочина, у које се сумња да су умешани бивши припадници ОВК.
„Неспремност сведока да сведоче због страха од одмазде суштински омета напредак и истиче потребу за ефикасним и функционалним програмом заштите сведока, који тренутно недостаје на Косову. Власти су известиле о повећању буџетских издвајања за 2021. годину за побољшање институционалних капацитета за процесуирање ратних злочина (са обезбеђивањем четири додатна тужиоца, шест помоћника и два преводиоца). Међутим, каже се да Одељење за ратне злочине и даље ради са већ постојећим капацитетима“, наводи се у извештају.
Упркос свом захтеву, специјални известилац је документовао да није био у могућности да се састане са тужиоцем за ратне злочине.
Што се тиче Специјализованих већа у Хагу, у којима се суди бившим лидерима ОВК, специјални известилац УН је указао на успостављени оквир за суочавање са злочинима, „међутим, забринут је због ниске стопе процесуирања и стагнирања правосудне сарадње”.
Недостатак сарадње и размене информација између Србије и Косова остаје су главна препрека у расветљавању случајева из последњег рата.
– Извештаји показују да власти на Косову нису поделиле релевантне информације и релевантну документацију о несталим особама које су им доступне. Проблем погрешне идентификације посмртних остатака, неспремност сведока да дају информације због претњи, застрашивања, као и да се могу умешати, представљају додатне изазове – истиче се у овом документу УН.
Помиње се и информација коју је Влада Косова ставила на располагање за изградњу спомен-обележја за децу страдалу у рату на Косову за период 1998. и 1999. године, као и за комисију за документовање штете причињене културном наслеђу.
– Обим ових иницијатива, у погледу времена, чини се да искључује жртве убијене након 1999. године, као и православне верске споменике нападнуте 2004. године. Поред тога, спомен обележје посвећено жртвама масакра у априлу 1999. године, углавном албанским цивилима на Косову , католичког и муслиманског порекла, одгајан је у селу Меја – наводи се у извештају.
У делу препорука од Косова је затражено да издвоји довољна средства за тражење и идентификације несталих лица, као и хитно обнављање сарадње са надлежним органима у Србији, посебно са Радном групом за нестале.
О овој теми се годинама разговарало у оквиру Бриселског дијалога, све док се у споразуму од 27. фебруара стране нису договориле да усвоје заједничку изјаву о овом питању. Известилац је затражио од Европске уније да размотри стварање свеобухватних механизама како би се осигурало да ће се постићи дугорочни напредак у транзиционој правди.
Извор: Курир.рс/ Косово онлајн
