Западне компаније које су наставиле да послују у Русији након сукоба са Украјином, оствариле су милијарде долара профита.
Међутим, Кремљ им је блокирао приступ готовини у покушају да окрене игру против „непријатељских“ нација.
Пословне групе из западних земаља чиниле су 18 милијарди долара од 20 милијарди долара руског профита које су иностране компаније пријавиле само за 2022. годину, према подацима које је прикупила Кијевска школа економије, и 199 милијарди долара од 217 милијарди долара руског бруто прихода, преноси Инвеститор.
„Бројке су од тада можда знатно порасле, иако није могуће тачно проценити колико, јер већина међународних компанија које послују у Русији објављују своје локалне резултате само годишње“, рекао је заменик директора развоја КСЕ Андриј Оноприиенко, који је саставио податке.
Локалне зараде компанија од Бритисх Петролеума (БП) до Цитигроуп-а закључане су у Русији од прошле године када је уведена забрана исплате дивиденде предузећима из „непријатељских“ земаља, укључујући САД, Велику Британију и све чланице ЕУ. Иако се такве трансакције могу одобрити у изузетним околностима, издато је мало дозвола за повлачење.
„Десетине милијарди у доларима су заглављене у Русији“, рекао је извршни директор једне велике компаније са седиштем у земљи која није означена као непријатељска. „И нема начина да их извучемо“, казао је он Фајненшел тајмсу.
Величина прихода и профита одражава не само трајни значај западних компанија за руску економију, већ и дилему са којом се таква предузећа суочавају око тога шта да раде са својим пословањем у санкционисаној земљи.
Многа страна предузећа покушавају да продају своје руске подружнице, али сваки договор захтева одобрење Москве. Протеклих дана Бритисх Америцан Тобаццо и шведски произвођач камиона Волво објавили су споразуме о преносу своје имовине у земљи локалним власницима.
Међу компанијама “непријатељског” порекла које су и даље активне у Русији, аустријска банка Раиффеисен пријавила је највећу зараду у земљи у 2022. години од 2 милијарде долара, према подацима КСЕ.
Америчке групе Пхилип Моррис и ПепсиЦо зарадиле су 775 милиона долара, односно 718 милиона долара. Руски профит шведског произвођача камиона Сцаниа од 621 милион долара у 2022. учинио га је компанијом са највећом зарадом међу фирмама које су се од тада повукле из земље.
Иако је Раиффеисен, највећи западни зајмодавац који послује у Русији, рекао да “нема приступ” свом профиту у земљи, није отписао вредност пословања.
Пхилип Моррис је одбио да коментарише. ПепсиЦо и Сцаниа нису одговорили на захтеве за коментар.
Предузећа са седиштем у САД-у остварила су највећи укупни профит од 4,9 милијарди долара, показују подаци КСЕ, а следе немачке, аустријске и швајцарске компаније са 2,4 милијарде, 1,9 милијарди и милијарду долара.
КСЕ прикупља своје податке из извора укључујући руски регистар компанија, новинске извештаје и корпоративне изјаве.
Недоступна средства доприносе трошковима с којима се међународне компаније суочавају због последица руског напада на Украјину. Фајненшел тајмс је прошлог месеца јавио да су европске компаније пријавиле отписе и губитке у вредности од најмање 100 милијарди евра од својих операција у Русији од прошлогодишњг сукоба.
Немачка енергетска група Wинтерсхалл, која је ове године забележила неготовинско умањење вредности од 7 милијарди евра након што је Кремљ експроприсао своје пословање у Русији, има „око 2 милијарде евра у готовини од обртних камата… закључан због ограничења дивиденде”, речено је инвеститорима на конференцијском позиву у фебруару.
„Огромна већина готовине која је генерисана у нашим руским заједничким подухватима од 2022. године се распршила“, рекао је Wинтерсхалл прошлог месеца, додајући да из Русије нису исплаћене дивиденде за 2022. годину.
Неке компаније пронашле су начине да заобиђу ограничења. Руска подружница америчке прехрамбене групе Марс прошле године је исплатила 56,1 одсто дивиденди својој матичној компанији тако што је “пребијала своје дугове”, наводи се у њеном годишњем финансијском извештају за 2022.
Руска дивизија Јапан Тобаццо Интернатионала, једине велике групе за производњу цигарета која се није обавезала да тражи излазак из земље, прошле је године платила 180 милиона долара свом једином деоничару ЈТИ Немачкој, од чега је 20 одсто расподељено након сукоба са Украјином, према изјави групе за 2022.
Компанија је рекла ФТ-у да је извршила исплате из своје зараде из 2021. године, док руско комерцијално седиште није исплатило дивиденду у односу на резултате из 2022. године.
Пхилип Моррис није најавио исплату дивиденде из Русије у 2022. години. У 2021. његово руско пословање исплатило је око 6 одсто својих нето прихода као дивиденде својој матици.
Руски званичници тек треба да изнесу „јасну стратегију за поступање са замрзнутом имовином“, рекла је Александра Прокопенко, нерезидентни научник у Царнегие Руссиа Еурасиа Центру. „Међутим, имајући у виду снажну жељу страних субјеката да поврате своје дивиденде, вероватно ће истражити опцију да их користе као полугу – на пример да подстакну западне власти да одмрзну руску имовину“.
Руско министарство финансија прошлог месеца је ублажило правила о дивиденди, али је и формализивало оквир “добрих” и ”несташних” компанија, како Кремљ назива оне које желе да напусте земљу.
„Омогућавање расподеле дивиденди одавно је постало својеврсно охрабрење за ‘добро понашање’, што укључује јасно стављање до знања да желите да останете у Русији“, рекла је особа укључена у излазне договоре.
За компанију „непријатељског“ порекла, репатријација дивиденди је већ „компликована као и продаја бизниса“ у Русији, рекла је та особа. “Један од мојих клијената изгубио је наду да ће извући било какву дивиденду и једноставно је све отписао“.
Чак се и неке компаније из „пријатељских“ земаља боре да врате своје дивиденде.
Извор: Investitor.me
