Међу симптомима који се доводе у везу са ковидом-19 је и кратак дах. Каква је његова веза са новим сојем корона вируса?
Одговор на ово питање дала је прим. др Татјана Радосављевић, пнеумофтизиолог, за наш портал жена.рс.
Др Татјана Радосављевић објаснила је и шта значи „лонг ковид“ као и симптоме који указују на да је вирус захватио плућа.
„Кратак дах може да се јави у акутној инфекцији, а може да прати и људе који су прележали ковид и имали тешке форме инфекције“, објашњава др Татјана Радосављевић и додаје: „Осећај недостатка ваздуха, односно кратак дах, није симптом који може да сигнализира да сте заражени ковидом-19. Основни симптоми који говоре да ковид постоји, јесу повишена телесна температура, бол у мишићима, опште лоше стање, губитак чула укуса и мириса, и евентуално дијареја. Свако погоршање дисања код пацијената који болују од ковида, захтева хитно снимање плућа како би се видело колико је упала овог органа раширена. Кратак дах није симптом специфичан само за ковид. Појављује се и код других виурсних респираторних инфекција. Када вам је запушен нос, ви можете да тешко дишете и да имате осећај недостатка ваздуха, то се може јавити код било које вирусне упале плућа“.
Кратак дах након прележане короне
Недостатак ваздуха, како је докторка напоменула, може се јавити код пацијената који су боловали од корона вируса.
„Плућа таквих пацијената морају да се опораве, одређен број њих може да има смањене спирометријске вредности и јако је важно да раде вежбе дисања којима се проширују грудни кош и плућа, до којих доспева више крви, па она брже зарастају“, додаје докторка и каже да се вежбе дисања, које су попут јога дисања, могу радити и без справа и уз помоћ одређених апарата. Наводи пример вежбе која се ради у 10 серија, три до четири пута дневно, а током које пацијент покушава да дисањем одржи три лоптице на површини. На тај начин се плућа шире, а добар део пацијената се опоравио захваљујући овој методи.
„Ако то не помогне – мада морам да напоменем да протокол лечења не постоји јер сви и даље учимо, могу да се дају и кортикостероиди, и то у мањим дозама у дужем временском периоду“.
Докторка истиче да она примењује кортикостероиде у лечењу и да они дају задовољавајуће резултате, како на „субјективном плану јер пацијент више нема осећај недостатка ваздуха тако и на скенеру плућа, који не може да се ради сваког месеца“.
„Треба организму дати шансу да се опорави. Скенер плућа уз дозволу пацијента може се радити на свака два до три месеца, након чега се његов резултат пореди са снимком плућа по изласку из болнице“.
Напомиње да је важно урадити и ултразвук срца, јер се код појединих пацијената јавља лупање срца и повишен крвни притисак, али и проблеми са централним нервним системом који захтевају процену неуролога.
„Свим пацијентима који болују од активног ковида саветујем да не престају са узимањем пробиотика који појачавају локални имунитет у цревима. Јако су важне добре бактерије у цревима. Пробиотици не могу да нашкоде, а доносе доста тога доброг“.
Уз савете лекара – било уз помоћ вежби, коритикостериоида или пробиотика, треба полако смањити број погоршања на плућима.
Шта све треба знати о „дугом“ ковиду?
Поменути локални имунитет у цревима повезан је са механизмом настанка дугог (лонг) ковида, који тек треба испитати.
„Једна од теорија каже да се честице вируса могу задржати у танком цреву одакле могу да повремено – али се то још не зна, јер је прошло јако мало времена, изазивају погоршања општег стања или пак властите ћелије организма изазивају аутоуимуну реакцију организма“, истиче наша саговорница.
Шта је заправо дуги (лонг) ковид?
Докторка Радосаљевић каже да је прво важно разликовати активну ковид инфекцију, опоравак који се одвија споро, али и опоравак који карактеришу фазе побољшања и погоршања, односно опоравак који стално иде „горе-доле“.
„Дакле, постоје пацијенти који се опорављау споро, али опоравак иде узлазном путањом и они чији је опоравак синосуидни – почну да се осећају боље и онда дође до погоршања у која спада и скок Д-димера“, каже нам и додаје да дуги ковид није симптом ковид инфекције већ синдром (симптом) оздрављења, током дугог ковида плућа се опорављају.
„Он се односи на људе који су пре неколико месеци имали ковид, а код који се опоравак одвија спорије и праћен је погоршањем и побољашањем стања. Не ради се о акутној инфекцији“, напомиње.
Сам опоравак, како додаје, зависи од тога колико је инфекција у старту захватила плућа и колико споро и на који начин се повлаче промене на плућима. Истиче да дуги ковид не обухвата само плућа, већ и срце, централни нервни систем…
Дуги ковид се јавља код већине пацијената који су имали тешке форме болести.
„Опоравак јесте спор јер се и код обичне бактеријске упале плућа када дају антибиотици, процес опоравка траје шест месеци. Треба времена да се плућа опораве. Код ковида је то много дуже јер вирус увек прође кроз овај орган, неке мање, а неке више оштети „, поручује.
Колико су плућа оштећена, како објашњава, одређује се приликом анализе скенера овог виталног органа. Максималан број оштећења је 25.
„Ако је резултат 4/25, то значи да је у питању лакши облик, ако је резултат изнад 11 односно 12/25, у питању су тежи облици који морају да се лече болнички. Како ће се плућа опорављати, зависи од тога колико су оштећена“, напомиње.
Колико је чест дуг ковид (лонг ковид, др напомиње да превод дуг ковид који се усталио код нас није најбоље решење имајући да се ради о опоравку од болести).
„Од 30 – 40 мојих пацијената, њих три-четири имају класичне знаке дугог ковида. Већина се опорави полако, али сигурно“, открива нам докторка Радосављевић.
Шта је знак да је корона захватила плућа?
Докторка нам објашњава и да ли има сигнала који могу да укажу да је вирус захватио плућа.
„Има таквих сигнала, то је ниво кисеоника у крви који се мери из прста пулсним оксиметром и убрзано дисање. Ако имате 12- 16 удисаја у минуту, то је нормално дисање, ако су те вредности 20-25, то је знак да морате да одете у болницу где ће вам снимити плућа“, истиче.
Чувена др Татјана Радосаљевић
Др Татјана Радосављевић је основну и средњу школу, као и Медицински факултет завршила у Нишу, са просечном оценом 9,76. Обавезан лекарски стаж обавила је у клиникама, институтима и заводима Универзитетског центра у овом граду.
Магистарске студије завршила је 1994. године на Медицинском факултету у Београду.
Стручни назив примаријуса додељен јој је 1996. године. Докторат медицинских наука одбранила је у децембру 2005. године на Медицинском факултету у Београду.
Функцију директора обављала је од 2007. до 2014. године. Учесник је бројних стручних конгреса у земљи и иностранству, добитник награде за најбољи постер на Балканском Конгресу интервентне пулмологије на Родосу 1995. године, као и специјалне награде за истраживачки рад из неразвијених земаља на Светској конференцији о плућном карциному у Даблину 1998. године.
Извор: Ј.М./Жена
