Аустријски министар одбране Ханс-Петер Доскоцил упозорава на опасност од растућег утицаја ислама на земље југоисточне Европе.
– Видимо исламизацију на Балкану од које нас подилазе жмарци – каже овај утицајни политичар из редова аустријских социјалдемократа за немачки „Велт“ и додаје да је такав развој ситуације врло забрињавајући.
– Снага и утицај ЕУ на Балкану бледи, док са друге стране Турска и Саудијска Арабија шире свој утицај – каже Доскоцил и додаје да је званична Анкара све утицајнија на Косову, у Албанији и у Србији.
– По мом мишљењу, Турској се више не би смело дозволити да шаље своје нове трупе у оквиру НАТО мисија на Балкану – наводи аустријски министар сматрајући да њихово превелико груписање није у интересу Европљана.
– Немачка и друге земље не смеју да посустану у својој посвећености Балкану јер то може да узнемири и поремети крхку демократију и равнотежу снага у региону – напомиње Доскоцил.
Аустрија, која није чланица НАТО-а, тренутно у окивру програма „Партнерства за мир“ има око 700 својих војника у НАТО мисијама на Балкану. Међутим, пошто је Анкара блокирала даље учешће Аустрије у овом програму због оштрих критика Беча на рачун турске владе, тај број би на дужи рок могао да се смањи. Има индиција да би управо Турска могла да попуни ту празнину.
Балкан већ више деценија за ЕУ представља природно поље утицаја. Међутим, Европа слаби потпомогнута САД. Постојећи систем се полако распада, а нови играчи имају практично већ једну ногу у пољу балканског региона и шире свој утицај све више и више, објављује немачки „Велт“.
Лист подсећа да Турска покушава да освоји срца становинка региона великим обнављањима џамија у Босни и на Косову, у Сарајеву и Бањалуци, као и у Призрену и Приштини, док истовремено њени инвеститори улажу у Босни и на југу Србије.
На Косову, турске компаније су снажно присутне у прехрамбеној индустрији, изградњи путева и енергетском сектору. У Албанији се такође шири утицај Турске.
Финансијска помоћ у милијардама долара годинама из ЕУ долази у регион Балкана. Иако је Унија убедљиво највећи донатор, то није тако и у свести становника региона, пише немачки лист који подсећа да је ЕУ још 2003. године земљама Западног Балкана обећала да ће постати чланице ЕУ, једног дана.
– Многе земље су разочаране јер је процес преговарања врло тежак тамо где га уопште и има. Са друге стране, из Брисела стално понављају да Балкан мора ефикасније да се бори са корупцијом и да изврши кредибилне реформе – закључује „Велт“.
„Велт“ додаје да поред Турске, свој утицај додатно шири и Русија и ту тврдњу поткрепљује извештајем руске агенције „Спутњик“ која је у марту објавила да „Балкан више не слуша Брисел“.
Подсећа се да је Москва обезбедила шест „мигова-29“ за српску војску, да су руски олигарси купили велики део земље на јадранској обали у Црној Гори, а да су босански Срби своје рафинерије у Босанском Броду и Модричи „оставили руским компанија“.
Извор: Blic.rs
