Милитанти су успоставили потпуну контролу над тим подручјем за мање од годину дана након што су били протерани. Очигледно је да је било погрешних процена и погрешних одлука са стране сиријске команде. Неки западни медији ликују над овим догађајем и дају пристрасне извештаје о томе шта се догодило, извештава “Стратегиц-цултуре”.
Русија је подржала сиријске трупе са ваздушним нападима и логистичком подршком, али ти напори нису били довољни да се терористи задрже подаље. Ваздушно-космичке снаге Руске Федерације нису могле напасти стамбене четврти града да би избегли цивилне жртве. Осим тога, сезона јужних врућих ветрова у Сирији знатно компликује ваздушне операције, посебно за хеликоптере. То је трагедија, али ситуација ће се ускоро поправити. Ретко ко сумња у то да ће Палмира бити поново бити освојена у наредним данима.
Није само Палмира у питању. Исламска држава (ИС) је поспешила своје активности на другим местима у региону. Изгледа да се милитанти припремају за офанзиву да преузму сиријску највећу Т4 (Тиyас) ваздухопловну базу где владине снаге чувају две ескадриле Су-24 и Су-22 борбених авиона и флоту оружаних хеликоптера.
ИС група је такође заузела три војна пункта у Хомс покрајини након истеривања сиријске војске. Група је недавно довела појачања у покрајину Хомс.
11. децембра, истог дана када су заузели Палмиру, ИС терористи су убили и повредили најмање 25 особа у нападу на Цркву Светког Петра и Павла у Каиру. 10. децембра је убијено шест египатских војника у још једном исламистичком бомбашком нападу у близини пирамида у Гизи. Египатска војска води тешку битку да истера ИС терористе са Синајског полуострва.
ИС снаге у Сирији добијају појачања тамо где су им потребна и уживају релативну слободу деловања. 4. децембра је тим ИС војних команданата несметано дошао у Мосул из Раке. Чини се да они не воде жестоке борбе против коалиције коју предводи САД ни у Мосулу ни у Раки. Неограничено кретање је омогућило ИС групи да премести појачања из Раке, Деир ез-Зора, па чак и ирачке провинције Анбар, у Палмиру.
Офанзива предвођена Америком да се поврати Мосул је у застоју. Курди – најспособнија сила – су напустили коалицију. Упркос борби, терористи су слободни да се крећу између Мосула и Раке, њихове незваничне престонице у Сирији. Америчка ваздушна подршка до сада није успела да омогући регуларним ирачким јединицама да направе икакав опипљив напредак.
54.000 ирачких војника и 5.000 америчких војника – подржаних са 90 борбених авиона и 150 тешких артиљеријских оруђа – је уложено у Мосул кампању када је лансирана у октобру. Они су показали да нису у стању да савладају 9.000 џихадиста.
11. децембра је амерички секретар одбране посетио Ирак да види како се операција одвија на лицу места. Он је пријавио да покушава да реши веома тешке проблеме везане за координацију активности са ирачком војском, али да су слабе наде да се град поврати пре него што председник Обама напусти канцеларију. Можда је лакше “истиснути ИС“ из града него ангажовати непријатеља у борби. Након што су истиснути, терористи су се преселили у Сирију.
Коалиција коју предводи САД такође није успела да оствари било какав реалан напредак у Раки. 10. децембра је амерички секретар одбране Ештон Картер рекао да САД шаљу 200 додатних војника у Сирију, скоро удвостручујући присуство Пентагона тамо. 30.000 снага предвођених САД-ом уз ваздушну подршку и подршку оклопних јединица нису успеле да постигну било какав опипљив успех против 2.200-3.000 милитаната у Раки. Прошле недеље је коалиција под вођством САД-а суспендовала активна борбена дејства на фронту.
Какви год да су разлози, чини се да западне силе немају интерес да поразе Исламску државу и да се више баве активностима за односе с јавношћу, него успесима на бојном пољу. На крају крајева, ИС има малу борбену снагу – само око 20.000 до 25.000 у Ираку и Сирији, и још око 5.000 у Либији – што је отприлике величине малог америчког државног универзитета. Поређења ради, ирачке снаге које је обучила Америка, имају снагу од преко 270.000. Са свим авионима, оклопним јединицама и подршку САД-а, они нису у стању да протерају терористе са њихове националне територије.
Навикана офанзива у Мосулу и Раки више личи на ПР акцију, него на планиране војне операције са јасно дефинисаним циљевима. Коалиција предвођена САД-ом нема вољу да се бори против Исламске државе и других терористичких група у Сирији. Али је администрација искористила опасност од екстремистичких група да затражи далекосежна одобрења за војне операције. Заправо, Исламска држава је настала у Ираку када је америчка војска била тамо. Ништа није урађено да се група порази. Омогућено јој је да се прошири и пређе сиријску границу.
Недавно ништа није урађено да се десеткују ИС милитанти који су се премештали из Мосула у Сирију, укључујући и Палмиру. Американци су лако могли да ИС учине мање моћним у војном смислу него што је сада, али нису ни прстом мрднули да искористе ову прилику. Амерички секретар одбране, Ештон Картер, никада није објаснио зашто је ИС милитантима дозвољено да се слободно крећу са толиким бројем борбених авиона америчке војске и њених савезника у региону на располагању.
Недостатак координације напора измешу сиријских снага које подржава Русија и снага под вођством САД-а, представља проблем. Русија је много пута рекла да је спремна за координацију. Међутим, ова идеја никада није остварена, јер је промена режима у Сирији, а не борба против ИС, била приоритет број један за коалицију коју предводи САД. То се може променити након инаугурације Доналда Трампа.
Успех ИС групе у Палмири је намештаљка, али то неће преокренути ток рата. Офанзива у Алепу, коју подржава Русија, се приближава крају. То је реалан успех који значајно доприноси преокретању тока рата. Многи верују да је победа у Алепу одлучујући моменат за исход сукоба.
Са повратком Алепа, снаге ће бити слободне за друге операције. Појачање да се поврати Палмира ће стићи врло брзо. Ако коалиција под вођством САД-а не успе да поврати Раку, сиријска војска хоће.
