Колумне Ведране Рудан често узбуркају страсти, колико у Хрватској, толико и у Србији. Овај пут је објаснила зашто се смеје када налети на неки текст о „усташама“ и „четницима“.
Нову колумну Ведране Рудан преносимо у целини.
– Звучи перверзно али кад налетим на неки текст о “усташама”, “четницима” и “противљењу Хрвата да Срби уђу у ЕУ” ухвати ме хистеричан смех. Пожелим запенушаним момцима да кажем, еј, опустите се. Колико је вредно толико се узбуђивати док вам рак гризе лимфне чворове? Никоме ништа не говорим јер сам нико и ништа.
Бивши адвокат НАТО-а лорд Робертсон рекао је 1999. да су САД користиле осиромашени уранијум у сваком пројектилу избаченом током напада на Југославију. Оружје обогаћено осиромашеним уранијумом службено се сматра оружјем за масовно уништење. Службено смо и ми Хрвати и ви Срби уништени. Уништени! У том контексту се мени свака расправа о хрватском ускраћивању уласка Србије у ЕУ чини трагикомичном.
„Ми смо мртви“
Онако како су то били јевреји док су у Аушвицу чекали да их позову у комору где ће их “окупати.” Једна дигресија. И јевреји имају оружје са осиромашеним уранијумом и они су га употребили.
Осиромашени уранијум је до сада употребљен у четири “нуклеарна” рата, два ирачка, југословенском и авганистанском. Занимљиво је споменути да се пола радиоактивности осиромашеног уранијума губи за 4,5 милијарде година.
Амери знају шта свету чине, практични су. Осиромашени уранијум који би морали да одложе у САД претварају у оружје па га “одлажу” гдје им падне на памет. Не само они. Ту су и “савезници”. НАТО је признао да у Јадранском мору још чучи 130 неиспаљених пројектила. Оно што нису бацили на Југославију искрцали су у Јадран јер је осиромашени уранијум запаљив па би се код слетања сваки авион са таквом бомбом претворио у буктињу.
Бацајући бомбе у Јадран Амери су заштитили од пожара своју војну базу у Авиану, спасили живот својим пилотима, а “наше” рибе претворили у храну коју политичари ждеру у скупим ресторанима у Опатији, на Хвару или Дубровнику кујући планове како “четницима” јебати матер. Не знају да срчући шкампе својим лимфама, мозгу, тестисима, уваљују рак. И не знају да им се у јајима ваља бљештава сперма и не знају да ће та сперма оплодити бљештаво јаје њихове жене и не знају да ће њихова беба светлети у мраку.
Наш тренутни премијер који се ових дана интензивно бави Србијом, усташким поздравом, Русијом и Украјином јако греши. Очекује бебу. Има мало дете. Живи на Балкану, делу кугле земаљске који ће бити заувек контаминиран. Наш је премијер забринут због статуса хрватске мањине у Србији. Зашто? Она је једнако озрачена као што је то српска већина у Србији, српска мањина у Хрватској и хрватска већина у Хрватској. Требао би бринути какве бебе рађају хрватске грађанке у хрватским породилиштима и да ли се ишта може учинити раку који у њима чучи.
Цивилизовани свет
Тај високообразовани НАТО дечко појма нема да је само још један у низу балканских носилаца рака који галопом маршира према смрти. Болест од које болује он, његова деца и сви његови има име, зове се “балкански синдром.” Опуштени мртвак у скупом оделу вероватно зна да осиромашени уранијум милионима година уништава све што такне. Зашто од нас чува “тајну” која је у “цивилизованом свету” прво место? “Цивилизовани свет” добро познаје осиромашени уранијум јер га претвара у бомбе којима “цивилизује” нас дивљаке.
Неке од нас узнемирава бивши хрватски министар културе, мајушни усташа коме треба све опростити јер је мртав. Узнемиравају нас “четници” којима треба све опростити јер су мртви. Узнемирава нас црвена звезда, ушато У, шајкача, срп и чекић, шубара, улазак у ЕУ, спомен-плоче, споменици…
Помиримо се. Загрлимо се. Грејмо једни друге осиромашеним уранијумом који кола хрватским и српским жилама. Сви ми стари, људи у најбољим годинама, деца, нерођене бебе, све ми усташе и сви ви четници у спокоју сачекајмо да нас поједе оно што нас већ грицка, гризе или ждере. Ми Хрвати и ви Срби морамо схватити да смо браћа по светлу које ћемо исијавати и кад нам иструне последња кошчица.
У то име опростимо ми вама грехе српске а ви нама грехе хрватске. Након овог рата заиста можемо бити милости пуни. Ми смо мртви – пише Ведрана Рудан.
Извор: vesti-online.com
