Увелико је у току највеће нагомилавање војних снага под вођством Америке, још од Другог светског рата. Оне су на северној хемисфери, на западним границама Русије, и у Азији и на Пацифику, супротстављају се Кини.
Као и обнова пост-совјетске Русије, успон Кине као економске силе је проглашен “егзистенцијалном претњом“ божанском праву САД-а да влада и доминира људским пословима, пише “Цоунтерпунцх”.
Да би се супротставио томе, 2011. године је председник Обама објавио “окретање ка Азији,“ што је значило да ће скоро две трећине америчких поморских снага бити пребачено у Азију и на Пацифик до 2020. године.
Садашњи министар одбране, Еш Картер, вербални провокатор, каже да је америчка политика да се супротстави онима “који виде америчку доминацију и желе да јој је одузму.“
2. децембра, у директној провокацији Кине, новоизабрани председник Трамп је разговарао са председницом Тајвана, коју Кина сматра одметничком земљом. Наоружани америчким ракетама, Тајван је трајно жариште између Вашингтона и Пекинга.
2015. године Пентагон је објавио Приручник ратног права. У њему се наводи да “САД нису прихватиле правило споразума којим се забрањује употреба нуклеарног оружја, и тиме је нуклеарно оружје законито оружје САД-а.“
Један кинески стратег је рекао: “Ми нисмо непријатељи, али ако Запад одлучи да јесмо, морамо се припремити без одлагања.“ Кинеска војска и арсенал су мали у односу на америчке. Међутим, како је написао Грегори Кулацки из Уније забринутих научника, “по први пут Кина разматра да стави своје нуклеарне ракете на висок степен приправности, тако да могу бити брзо лансиране у случају упозорења о нападу… То би била значајна и опасна промена у кинеској политици… Заиста, политика нуклеарног оружја САД-а је најистакнутији спољни фактор који утиче на Кинезе да подижу ниво приправности нуклеарних снага Кине.“
2015. године, у значајној тајности, САД су извеле једну од својих највећих војних вежби још од Хладног рата. То је била Талисман Сабља; армада бродова и бомбардера дугог домета су испробавали “ваздух-море Борбени концепт за Кину“ – АСБ – блокирајући морске траке у мореузима Малаке и одузимајући Кини приступ нафти, гасу и другим сировинама са Блиског истока и Африке.
2010. године, Клинтонова је летела у Манилу. Она је захтевала да америчка војна колонија поново отвори америчке војне базе које су затворене 1990-их година након популарне кампање против насиља које су оне генерисале, посебно против филипинских жена. Она је прогласила кинеску тврдњу о Спретли острвима – која се налазе на више од 12.000 км од САД-а – опасношћу за америчку “националну безбедност“ и “слободу пловидбе.“
Предајући милионе долара у наоружању и војној опрему, тадашња влада председника Бенигна Акина је прекинула билатералне разговоре са Кином и потписала тајни споразум о сарадњи са САД на побољшању одбране. Ово је успоставило пет америчких база и обновило омражену колонијалну одредбу да су америчке снаге и извођачи били имуни на филипински закон.
Избор Родрига Дутертеа у априлу је узнемирио Вашингтон. Називајући себе социјалистом, он је изјавио: “У нашим односима са светом, Филипини ће наставити независну спољну политику“ и истакао да се САД нису извиниле за своја колонијална злодела. “Прекинућу са Америком,“ рекао је он и обећао да ће протерати америчку војску. Али САД остају на Филипинима; и заједничке војне вежбе се настављају.
2014. године, под рубриком “информатичка доминација“ – жаргон за медијску манипулацију, или лажне вести, на које Пентагон троши више од 4 милијарде долара – Обамина администрација је покренула пропагандну кампању да прикаже Кину, највећу трговачку нацију на свету, као претњу за “слободу пловидбе.“
У октобру је Ричард Марлс, потпарол главне аустралијске опозиционе странке, тражио да се “оперативне одлуке“ у провокативним делима против Кине оставе војним командантима у Јужном кинеском мору. Другим речима, одлуку која би могла значити нуклеарни рат, не треба доноси изабрани лидер или парламент, него адмирал или генерал.
Надмоћ Пентагона у Вашингтону – коју је Данијел Елсберг назвао тихим пучем – огледа се у рекордних 5 милијарди долара које је Америка потрошила на агресивне ратове од 9/11, наводи се у студији Браун универзитета. Последица су милион мртвих у Ираку и 12 милиона избеглица из најмање четири земље.
Јапанско острво Окинава има 32 војне инсталације, од којих су Кореја, Вијетнам, Камбоџа, Авганистан и Ирак били нападнути од стране САД. Данас је главни циљ Кина, са којом Окинава има блиске културне и трговинске везе.
Свет се неумољиво окреће источно; али запањујућа визија Евроазије из Кине је тешко схватљива на Западу. “Нови пут свиле“ је трака трговине, лука, цевовода и брзих возова све до Европе. Светски лидер у железничкој технологији, Кина, преговара са 28 земаља за путеве на којима ће возови достићи и до 400 км/х. Ово отварање према свету има много хуманости и, успут, уједињује Кину и Русију.
“Верујем у америчку посебност сваким делом свог бића,“ рекао је Барак Обама, евоцирајући фетишизам 1930-их. Овај модерни култ супериорности је Американизам, доминантни светски предатор. Под либералним Обамом, добитником Нобелове награде за мир, потрошња нуклеарних бојевих глава је порасла више него за време било ког председника још од завршетка Хладног рата.
У септембру је Атлански савет објавио извештај којим је предвидео “распад реда, насилни екстремизам и еру трајног рата.“ Нови непријатељи су били “препорођена“ Русија и “све агресивнија“ Кина. Само херојска Америка може да нас спаси.
Извор: Wебтрибуне.рс
