Лоше вам је, али не можете да схватите да ли је то умор, сметеност или одузетост. Ако не можете да се насмејете, изговорите једноставну реченицу, исплазите равно језик или подигнете руке, зовите одмах Хитну помоћ. Можда управо управо доживљавате мождани удар!
Може се десити да се нека особа затетура и падне на улици, а да онда уз нечију помоћ устане. Мало је бледа, дрхти, али каже да се не осећа нарочито лоше и одбија да буде позвана хитна помоћ. Ако се некоме деси да присуствујете таквом призору, ево симптома на које би требало обратити пажњу.
Треба проверити да ли је дошло до одузетости. То је најлакше учинити тако што се особа замоли да се насмеје. Уколико то није у стању да учини, ради се о одузетости, што је један од могућих симптома. Важно је установити и „функционисање мозга“, тако што се особа замоли да каже неку једноставну просто проширену реченицу. Уколико није у стању то да учини, мозак јој дефинитивно не функционише као што би требало.
Трећа ствар на коју треба обратити пажњу јесте да замолите ту особу да подигне обе руке изнад главе. Онај који није претрпео мождани удар нити има других физичких тегоба моћи ће то да учини. За крај, треба обратити пажњу да ли особа разговетно говори или заплиће језиком. Знак можданог удара је језик који виси или стоји накриво.
Уколико се озбиљно схвате упозоравајући знаци као што су јака главобоља, пролазне сметње вида, укоченост врата, утрнулост или слабост половине тела и ако се на време потражи лекарска помоћ, све може да се спречи.
У том периоду тим стручњака може да примени најсавременију тромболитичку терапију, која подразумева да се у првих неколико сати после шлога оболелом да лек који разбија тромб. Тиме се оштећења мозга своде на минимум.
Све чешће погађа младе
Иако многи мисле да је мождани удар резервисан само за оне старије, на ове симптоме ипак, треба да обрате пажњу и млади. Данас, мождани удар све чешће погађа младе, што нарочито забрињава докторе, јер указује на чињеницу да су под све већи стресом, болеснији, али и да не воде довољно рачуна о свом здрављу.
Мождани удар је у Србији први узрочник умирања код жена, а други код мушкараца. Стручњаци процењују да годишње 25.000 људи доживи инфаркт мозга, од којих 7.500 умре, а исто толико остане инвалид. Статистика показује и да од укупног броја оних који доживе мождани удар, међу њима је више од 1.000 оних млађих од 40 година. Разлог за то је што су млади људи све гојазнији, хронично под стресом, пуше, немају редовну физичку активност, неправилно се хране.
Мождани удар – у народу познатији као шлог или кап – звучи као смртна пресуда јер особа која га доживи у већини случајева остаје тежак инвалид. Али уколико се пацијенту пружи адекватна лекарска помоћ у прва три до четири сата после изливања крви, велики део тегоба и последица могуће је избећи.
У већини случајева (85 одсто) мождани удар настаје када крвни угрушак (тромб) зачепи артерију у мозгу. У осталих 15 одсто шлог се јавља кад артерија у мозгу пукне. Оба могу имати погубне последице. Трећина болесника не преживи мождани удар, док друга трећина остаје трајно онеспособљена. Мали број људи враћа се нормалним активностима.
Симптоми шлога:
Утрнулост једне половине лица или тела
Укочен врат
Одузетост
Поремећај говора
Непослушни прсти
Нагло замагљење вида
Несигуран ход и лоша координација покрета
Изненадна несносна главобоља
Нагон за повраћањем и повраћање у малзу
Извор: Blic.rs
