Србија је по смртности од тумора прва у Европи – упозоравају стручњаци и указују на чињеницу да је то добрим делом последица НАТО бомби са осиромашеним уранијумом.
Почетком године, Институт за јавно здравље у Приштини поднео је извештај о малигним обољењима у 2013. и 2014. години на подручју Косова и Метохије, који показује раст броја оболелих од малигних тумора за 57 одсто.
Председник Друштва за борбу против рака професор Слободан Чикарић наводи да у развијеним земљама стопа нових случајева малигних обољења опада у просеку за 0,6 одсто годишње, док се стопа смртности смањује за 1,6 одсто.
У Србији је стопа „инциденције“ расла за два одсто, а стопа морталитета за 2,5 дсто.
„Ми смо по умирању од малигних тумора први у Европи. То је један од показатеља да се у животном миљеу становника Србије нешто посебно дешавало“, упозорава професор Чикарић.
НАТО авијација је током 1999. године на подручје тадашње СР Југославије, а превасходно на територију Космета и на рубне делове Пчињског округа, бацила 15 тона осиромашеног уранијума, чији је период полураспада четири и по милијарде година.
Приликом експлозије бојеве муниције са осиромашеним уранијумом створена је прашина микронских димензија, која се распоредила по целој Србији и Балкану.
Грци су након два и по месеца од бомбардовања Србије испитивањима утврдили да је зрачење на територији њихове земље повећано за 20 до 30 одсто.
„Десет милиона становника Србије нашло се у марту, априлу и мају 1999. у зони ризика од зрачења, а и даље се налази у тој зони. Зашто не бисмо тражили одштету од оних који су то урадили“ – пита Чикарић за портал „Спутњика“.
Он упозорава на још један проблем, а то је смањење броја излечених од рака у Србији.
„Проблем је у томе што се 2001. године од 100 оболелих успевало да излечи 46. У Европи је то око 50, у Шведској 62. Међутим, та стопа у Србији опада, па је 2012. износила 41, што значи да је излечење све слабије“, каже Чикарић.
Последњи званични извештај Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ обухвата период до 2012. године.
Према подацима који су тада објављени, на подручју централне Србије и Војводине забележен је раст броја оболелих од лимфома и леукемије за чак 80 одсто.
