loading...
СРБИЈА ЈАВЉА

Сви СРБИ који раде у Немачкој, чека НЕПРИЈАТНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ !

Фото: Pixabay.com

Проблеме са повратком и одласком у Немачку због посла имаће гастарбајтери који су ишли на три месеца или су радили на црно док они који имају посао и трајан боравак нец́е бити угрожени.

Већина од 400.000 грађана Србије који раде у иностранству, принудно су се се вратили у домовину због губитка посла услед пандемије вируса корона. Да ли ће за њих опет бити посла у Немачкој, у коју се најчешће иде трбухом за крухом, у ситуацији када се цео свет суочава са затварањем радних места, па и најразвијеније привреде света.

Саговорник Спутњика, дописник РТС-а из Немачке, Ненад Радичевић, сматра да статус оних који већ годинама раде у тој земљи и имају боравишну дозволу од најмање годину дана, нису угрожени. Он објашњава да је реч о онима који не раде на црно, имају легалне послове, па у овој ситуацији имају право на социјалне бенефиције.

Они ће, практично, делити судбину свих какву буде диктирало тржиште рада у новонасталој ситуацији. Ако су се неки од њих и запутили у Србију они, како наглашава, и даље имају право на те бенефиције.

Према подацима “Евростата”, на крају 2018. године у Европској унији је становницима из Србије, не рачунајући Косово и Метохију, било издато близу 305.000 дугорочних дозвола за боравак. Реч је о дозволама које нису краће од 12 месеци. Срба је највише у Немачкој и Аустрији, где је сконцентрисано три четвртине од укупног броја радника на “привременом” раду у ЕУ.

Радичевић каже да највећи број тих радника који су се у Србију вратили због пандемије сасвим сигурно нису они који дуго живе у Немачкој.

“Сасвим је извесно да су ти људи у највећем броју долазили у Немачку да раде често на црно и на три месеца колико је могуће без визе остати у Немачкој и осталим државама у оквиру шенгена. И у Немачкој итекако постоји рад на црно и добар део људи који долазе са Балкана да раде на црно су углавном неговатељи, али не у оквиру институција већ у кућним условима, то су и грађевински радници, помоћно угоститељско особље”, наводи он.

Радичевић подсећа да је Немачка 2016. године донела правила специјално за запошљавање људи са Западног Балкана, па тако и из Србије, која предвиђају одређене олакшице, пре свега да радници нађу послодавца и без одговарајуц́е квалификације. Нискоквалификовани радници практично имају лакше услове за добијање радних виза, не морају да доказују квалификацију.

“То правило истиче на крају ове године и тренутно се разматра његово продужење и поједини посланици из конзервативније и тврђе струје демохришћана заговарају да се то правило укине, јер је почетком ове године већ донет општи закон о досељавању радно квалификоване снаге. Зато сматрају да Западни Балкан не би требало да има повољности. Чак помињу да имају мигранте које би већ могли да упосле, али се за сада немачка влада, социјалдемократе, па и лево оријентисана опозиција противи укидању тог правила“, напомиње наш саговорник.

Београђанин открио ТЕШКУ истину о животу у АмерициРадичевић указује да такви гласови долазе и из саме немачке индустрије која је имала порпилично користи од тог правила за Западни Балкан. Тако у централном савезу немачке грађевинске индустрије кажу да ће људи имати велике проблеме у грађевинарству ако се укине то правило јер наши људи, мада немају формалне квалификације које признаје Немачка, имају грађевинско искуство веће него из других земаља и да таква радна снага недостаје на немачком тржишту рада. Он, међутим, упозорава на други проблем, чак и када се посао добије:

“Оно што је неформална препрека за многе људе из Србије и уопште Западног Балкана, је то што када сада предате захтев за визу у немачкој амбасади сва је прилика да ћете термин за предају докумената и за разговор добити тек за годину дана, ако не и касније”.

Немачко министарство је повећало број запослених у конзулатима, али то се не види, јер се и даље чека јако друго. Виза се добија на годину дана и после се продужава у Немачкој, у имиграционој служби, а после осам година се добија трајна боравишна дозвола, објашњава наш саговорник.

“Најбољи показатељ тога колико је загушење у конзулатима је податак да је у 2018. години само у Србији за запошљавање на нижерангиране послове, за шта је потребна потврда агенције за запошњавање, 46.000 људи добило неопходно одобрење за аплицирање за визу, али је од тог броја само 21.000 људи успела да добије визу под тим специјалним олакшавајућим условима”.

Толико је загушење да, како каже, многи сигурно и одустају од одласка.

На питање да ли ће у Немачкој, с обзиром на пандемију, опстати потреба за новим запошљавањима, пре свега у области здравства, што је последњих година одвело велики број наших млађих кадрова у ту земљу, наш саговорник каже да то опстаје, без сваке сумње.

У Немачкој и даље постоји та потреба, а посебно сада у светлу корона кризе. Немачка има више болница него што се мислило да јој треба, које су посебно према том либералном економском концепту биле недовољно исплативе. У овој ситуацији се, међутим, показало да је то била предност Немачке у лечењу оболелих од коронавируса и тај вишак болница нец́е бити гашен. Али им је, како додаје, неопходно додатно људство.

Извор: Курир.рс

loading...