Русија развија „потенцијал за деструкцију“ на Балкану. То би могло да дестабилизује земље у том региону, упозорио је у интервјуу за DW високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит.
Одговарајући на питање да шта значи изјава да „Владимир Путин потпаљује (ситуацију) на Балкану“, Шмит је рекао да не страхује од пребацивања рата на ово подручје, али да се могу проузроковати кризна жаришта.
– Ситуација на Западном Балкану генерално је стабилна, али није поштеђена утицаја агресорског рата који Руска Федерација води против Украјине. Многи људи страхују од пребацивања ратног сукоба на ово подручје. Ја не. Али видим потенцијал за деструкцију, потенцијал да се путем лажних вести и других метода проузрокују кризна жаришта која би могла да дестабилизују земље региона, посебно Босну и Херцеговину. И то код мене изазива велику забринутост – истакао је Шмит.
Он је даље навео да је захвалан немачкој влади која „интезивно води бригу о региону“.
– Овај регион, наиме, постаје један од кључних у стварању политичке климе. Он ће то бити и након рата против Украјине. Верујем да корисна и разумна примена инструмената којима располаже Европска унија може да делује стабилизујуће и умирујуће. На крају ћемо морати да се запитамо: може ли ова држава, Босна и Херцеговина, и могу ли остале земље – у Европску унију? То ће покренути још неколико питања, а у међувремену морамо да радимо на стабилизацији прилика. То значи да морамо да радимо на стварању поверења и да користимо тај капитал. Јер, људи очекују да ствари више не иду по злу – рекао је.
Коментаришући напредак земаља Западног Балкана ка ЕУ, Шмит је нагласио да је потребно деловати по мери у – у зависности од ситуације у земљама.
– Потребни су нам препознатљиви помаци у тим земљама, које ће онда бити у стању да искористе прави тренутак за европске интеграције. Ако неко има утисак да се ништа не мења на боље, да је правна држава још увек слаба, да не може да пронађе посао или адекватне услове за посао, онда он реагује на то и одлази у друге земље, у земље Европске уније. Зато морамо да створимо основу за поверење. То није лако, али постоје инструменти које бисмо могли користити.
Ако погледате да је прошло 27 година од Дејтонског споразума, онда се и сам чудим колико мало је хрватској, српској и бошњачкој страни успело да ускладе разлике у сећању на прошлост и претопе их у заједничко разумевање будућности. Сви се сећају онога што је било, али не изводе баш поуздане закључке о томе шта не би требало да буде у будућности и до чега мора да дође – поручује Шмит.
А када је реч о напретку у преговорима Београда и Приштине, Шмит је у интревјуу за DW поручио да се мора још радити на „доброј вољи“ између две стране.
– Искорак ће бити тешко постићи. И као посматрач мислим да би постепено усаглашавање имало смисла. Што се тиче признавања Косова, које није признало ни пет чланица ЕУ, то би за мене у сваком случају значило омогућавање прагматичне сарадње између две државе, Косова и Србије.
Из какве земље ми Немци долазимо? Имамо искуство када је реч о сарадњи између Источне и Западне Немачке, иако није било међусобног признања. Из таквог прагматичног начина – који се наравно не може пренети један кроз један, јер то је било време Хладног рата и комунизма – ја бих извукао следећу мисао: Никада нећемо урадити све оно што је могуће, али оно што урадимо, то ћемо урадити с добром вољом. Нажалост, то за сада није препознато у односима између Србије и Косова. И на томе мора да се ради – рекао је Шмит.
Он је прокоментарисао и улогу САД на Балкану која је појачала своје присуство последњих година.
– Морам пре свега да констатујем да су Американци опет ту, да су се поново вратили у смислу да осећају одговорност за региона. Они су децидирано поставили за циљ сарадњу с Европском унијом и она мора даље да се гради. Хвала Богу да у САД више нема расправе о размени територија с циљем смиривања ситуације у региону.
На темељу Дејтонског споразума, чији је највећи успех то што је једноставно донео мир и прекид ватре, ми морамо даље да развијамо земљу. Може се рећи да је то јако касно, али не мислим да је прекасно да покушамо да се, уз америчку подршку, ипак дође до јасне оријентације у правцу Европске уније – поручио је високи представник у Босни и Херцеговини.
Извор: DW
