Србија

КОСТИНО МОНСТРУОЗНО ПРИЗНАЊЕ ЗАЛЕДИЛО ИСТРАЖИТЕЉЕ: Ово је навео као мотив за злочин у Рибникару

Дечак убица шокирао признањем, мислио је само на себе.

Дечак убица, који је са свега 13 година у Основној школи “Владислав Рибникар“ усмртио својих девет вршњака и радника обезбеђења, пре него што је кренуо у својој крвави пир, занимао се само за једну ствар.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Наиме, он је на интернету претраживао “да ли у Србији постоји доживотна казна затвора.“

– Нисам знао да нећу одговарати, мислио сам да хоћу, због тога сам на интернету гледао да ли могу да будем осуђен на доживотну робију. Желео сам да знам шта ме чека – наводно је истражитељима рекао дечак.

Ово сазнање је додатно згрозило јавност, јер је, према овим незваничним информацијама више марио за себе и колико година затворске казне га чека, док за своје жртве није имао милости.

Према нашем закону, као тринаестогодишњак није кривично одговоран, нити може одговарати иако је у међувремену напунио четрнаест година.

– Иако се сумњало да је намерно стравичан злочин починио пре него што је напунио 14 година, када би постао кривично одговоран, он је наводно изјавио да није знао за закон али да се интересовао да ли ће ако убије децу морати цео живот да проведе иза решетака – објашњава извор.

Подсетимо, дечак-убица је из куће, из сефа свог оца изнео два пиштоља којима је усмртио вршњаке и чувара школе, а по извршеном злочину је мирно позвао полицију, признао дело и сачекао службенике испред зграде школе.

– Према ономе што је изјавио, он у првом тренутку није знао да ли је било кога убио, наводно је рекао да није видео крв. Тек касније је сазнао шта је учинио, али се наводно ни тада није покајао нити изразио искрено жаљење за животима које је угасио. Рекао је да је био шиканиран и одбачен и да му деца нису била другари, као и да је то био мотив, а да је идеју добио гледајући једну документарну серију о убицама из школа – подсећа саговорник и додаје да је Кецмановић под сталним надзором на Клиници за неуропсихијатрију за децу и омладину, на посебном дечјем одељењу.

– У овој установи он је под надзором 24 сата. Не може да излази напоље, разговара са другом децом или да прима посете. Неколико стручних лица, задужено је за разговоре са њим, храну добија свакодневно у соби и практично је његов третман сличан притворском.

Извор: Република