Упркос потписаним безбедносним споразумима са Украјином, две велике европске силе, дугорочно, неће желети да буду увучене у сукобе, док су сами споразуми више политички, него оперативни, пише „Глобал тајмс“
Све док Украјина није чланица НАТО-а, Француска и Немачка неће бити у обавези да испуњавају колективне одбрамбене механизме за ту земљу упркос томе што су потписале безбедносне споразуме са Кијевом, пише кинески „Глобал тајмс“ цитирајући ставове стручњака.
Стога су ови безбедносни споразуми више политичка обавеза, али не морају нужно бити и практично оперативни.
Украјинске трупе повукле су се из Авдејевке, рекао је нови начелник украјинске војске у раним јутарњим сатима у суботу, отварајући пут највећем напредовању Русије од маја 2023. када је заузела град Бахмут, пренео је Ројтерс у суботу.
Док се Бајденова администрација мучи да кроз Конгрес прогура своју помоћ Украјини, Зеленски је у петак направио „вртоглаво путовање“ кроз Берлин и Париз да тражи подршку европских земаља, а безбедносни споразуми су поздрављени као „историјски корак“.
Пактови као преседан
Потписивање безбедносних пактова са Француском и Немачком представља преседан који потенцијално подстиче друге европске земље да следе њихов пример и ојачају сарадњу са Украјином, али не могу да се изједначе са уласком Украјине у НАТО и користи од механизма колективне одбране, каже кинески војни експерт Сонг Жонгпинг за „Глобал тајмс“.
– У суштини, они имају за циљ да наставе са јачањем војне помоћи Украјини, што је кључно за Украјинце у овој фази. Дугорочно, ове земље ће избегавати директне војне сукобе са Русијом и спречити улазак Украјине у НАТО – каже овај стручњак.
Споразум између Украјине и Француске подразумева обећање француске помоћи у износу до 3 милијарде евра, док је немачки канцелар Олаф Шолц рекао да ће Берлин обезбедити још 1,1 милијарду евра војне помоћи, укључујући 36 хаубица, 120.000 метака артиљеријске муниције и још два система противваздушне одбране, преносе медији.
У међувремену, ЕУ је спремна да исплати почетних 4,5 милијарди евра Украјини већ у првој половини марта како би помогла у покривању хитних буџетских потреба земље. Европа се суочава са дилемом у помагању Украјини, указује Цуи Хенг са Националног института за међународну размену и правосудну сарадњу Шангајске организације за сарадњу.
– Пружање помоћи захтева значајну финансијску посвећеност, а у Европи постоји значајно противљење. Међутим, уздржавање од давања помоћи би у потпуности поткопало године политичке коректности – каже овај научник.
Европа ће и даље пружати помоћ Украјини, али ће њен обим и брзина бити смањени.
Цуи је такође истакао да су безбедносни споразуми потписани између Украјине и великих европских сила необавезујући и не носе никакву одговорност.
– Без обзира на то како ће се ситуација развијати у будућности, европске силе неће бити увучене у сукобе. Зеленски је добио подршку европских сила коју је желео, постигавши вин-вин ситуацију са документом који има мало садржаја – рекао је Цуи.
Извор: Медији
