Институт Стратфор објавио је прогнозу за Балкан о размерама руског утицаја и истиче да ће се утицај Москве и даље ширити најтурбулентнијим подручјима Балкана.
Наводи се да су таква подручја Србија, с Kосовом, Црна Гора и Македонија.
У анализи објављеној под насловом “Русија удара у осиње гнездо на Балкану”, Стратфор тврди да ће Москва наставити да користи поделе на Балкану, који “представља позорницу за надметање многих светских сила”.
Овај институт предвиђа да ће, подстицањем тензија у региону, Kремљ изазвати низ кризних ситуација које Запад неће моћи да смири.
Стратфор у анализи подсећа на историју Балканског полуострва која је, како наводи, обележена борбом најјачих светских сила за утицај.
“За време Југославије утицај Русије био је неупитан, али се распадом земље 1991. године, почео смањивати да би данас имали ситуацију у којој су балканске земље углавном под доминацијом Запада. Међутим, како се продубљују поделе у Европској унији и јача несигурност унутар НАТО-а, Москва свој фокус опет окреће региону Балкана”, наводи се у анализи Стратфорда, коју је објавио Бизнис инсајдер.
Указује се да растуће тензије у региону руској влади дају повољну прилику за јачање утицаја.
У последње две године, према Стратфору, расте утицај Русије у Србији, која жели да осигура чланство у Европској унији.
Посебно се то види на примеру медија и невладиних организација, које су од свега неколико нарасле на више од 100 од 2015. године, наводи Стратфор позивајући се на податке Центра за евроатлантске студије у Београду.
Такође, указује се, јачају и војне везе између две земље.
“Србија ће добити на поклон од Москве шест борбених авиона Миг-29 и десетине тенкова и борбених возила у наредном периоду.”
Kосово, анализира Стратфор, кокетира с идејом да своје снаге безбедности претвори у праву војску, што је додатно појачало тензије, па су САД и НАТО запретили да више неће штитити Kосово ако до тога дође.
Власти у Приштини страхују да због подела у ЕУ и нове администрације у Вашингтону, Запад неће бити посвећен суверености Kосова па би Русија могла да искористи кризу између Србије и Kосова.
“Москва је тренутно под оптужбом да је то покушала и у Црној Гори, која ју је оптужила да стоји иза завере и покушаја атентата на премијера Мила Ђукановића. Русија је одбацила оптужбе за заверу те је црногорску владу оптужила за намерно оцрњивање. Но, нови избори 2018. години могли би дати Русији нову шансу да посије семе раздора у крхкој влади Црне Горе”, наводи се у анализи.
Референдум о независности Републике Српске, који председник Милорад Додик намерава да распише наредне године, такође може повећати шансе Москве да ојача свој утицај на том простору.
“Сам Додик не крије своју повезаност с Kремљом”, наводи се.
И Македонија је, како се наводи, на удару руске кампање дезинформисања.
“Руски министар спољних послова оптужио је ЕУ и САД да подржавају сепаратистичке покрете албанске мањине која чини 25 посто македонског становништва у ‘циљу стварања велике Албаније’”.
Анкете, међутим, показују да би се већина Македонаца за помоћ пре окренула Русији него Западу. Стратфор констатује да нису све земље у региону прихватиле руски утицај, а као пример се наводи Хрватска, која је чланица ЕУ и НАТО-а.
Хрватска се, како се наводи, активно борила да спречи Русију и утицај њених медија на своју земљу.
“Исти је случај и с Албанијом, која је такође у НАТО-у”, наводи се у анализи.
Руска влада, чини се, не гаји илузије да ће придобити балканске земље на своју страну, али она балканску регију види као кошницу коју може уздрмати и створити кризу коју ЕУ и НАТО не би могли обуздати, наводи се у анализи агенције Стратфор.
Извор: Tanjug
