БЕОГРАД/РТАЊ – Низом експеримената у Србији показаћемо да слање мисли на даљину није научна фантастика него фантастична Теслина наука.
Са Ртња у Новосибирск мислима послаћемо слику рада Теслиног торња из Колорадо Спрингса 1889. Такође, експериментима са слањем симбола са фигура пронађених на археолошком налазишту у Винчи покушаћемо да дођемо до нових сазнања о древној цивилизацији чије је истраживање скрајнуто на маргине археологије.
У раду ћемо користити и “Козирјева огледала”, апаратуру осмишљену у СССР којом је могуће слати мисли, симболе и поруке на било који крај света, али и путовати у прошлост или будућност.
Овако за Новости говори др Александар Трофимов, академик, легендарни научник из Новосибирска. Професор Трофимов у Београд је допутовао у друштву др Тајсије Кузњецове, лекарке која, како каже наш саговорник, најбоље на свету познаје законе рада у мистеријама простора. Домаћин руским научницима је Међународни научни центар за истраживање наслеђа Николе Тесле из Београда.
Спојили сте науку Тесле и вашег генијалног астрофизичара Николаја Козирјева, где је тачка њиховог сусрета?
– Обојица великана били су далеко испред свог времена у разумевању простора времена, енергије, космоса… Апарат помоћу којег ћемо радити у Србији назвали смо “Тесла-Козирјев концентратор времена”, а суштина експеримента је да из Србије до Новосибирска пренесемо мисаону енергију преко које ћемо покренути Торањ у Колорадо Спрингсу. Слике рада Торња у Колораду биће забалежене у Руској лабораторији која поседује низ моћних закривљених огледала и има праксу од 25 година рада.
Како ће се пратити “мисаони траг”?
– Експеримент из Србије пратиће још две групе научника. Једна од њих је у Њујорку у лабораторији Марка Кринкера где ће са сертификованом апартуром мерити јачину сигнала који се емитује са Ртња. У Томску у Сибиру др Штатноф са сарадницима преко ласерског снопа треба да ухвати интензитет мисаоног моста. Њихова мерења треба да нам кажу о јачини преноса мисаоне енергије на даљину и ти налази морају да се поклопе.
Зашто је изабрано да се оглед одвија баш овог викенда и то на Ртњу после поноћи?
– У том периоду ће сазвежђе Ориона бити највидљивије. Орион је моћни регулаторни фактор и има и те како везе са настанком цивилизација на Земљи. Зову га и сазвежђе богова. Наши медијуми током експеримента биће посебно стимулисани “Тесла-Козирјев концентратором времена”, а то су у основи обичне слушалице са магнетима прилепљеним на рецепторе у висини ушију који стимулишу акупунктурне тачке.
Одакле идеја да артефакте из Винче анализирате мисаоним мостом у Новосибирску?
– Радећи експеримент 2013. у Јерменији у околини Татуфског манастира који је потпуно окренут сазвежђу Ориона снимили смо зид са непознатим знацима и цртежима који се подударају са знацима и симболима који стоје и на винчанским фигуринама. Винчанска цивлизација као и Теслина Нова физика две су ствари о којима се мало зна. Наша група руско-српских научника је заинтересована да путем “Козирјевих огледала” проникне у прошлост и евентуално да одговоре на ова питања.
Тврдите да човек може да “сагледа” догађаје из будућности?
Направили смо уређаје који омогућавају човеку да мисаоно путују кроз време и да сагледава догађаје из прошлости и будућности. После 25 година рада на овом пољу могу да кажем да се и и руским научницима у почетку све ово чинило као фантазија, затим научна фантазија, али када смо сабрали и предочили све чињенице – то је постала научна реалност.
Први пут о преносу мисли на даљину српска јавност је чула 1990.
– Научници из Новосибирска су са Србијом ступили у контакт 1990, када је организован мисаони пренос слика и порука из Русије. Експеримент је успео 100 одсто. После тога, 1992. групу руских научника, међу којима сам био и ја, примио је тадашњи поглавар СПЦ, патријарх Павле и он је први патријарх у историји православља који је благословио експеримент са слањем и читањем порука мисаоним путем.
Након тога, на Никољдан 1992. око 1.000 Београђана у Сава центру примало је непознату мисаону поруку из Новосибирска која је слата молитвама наших научника из Сибирске галерије фресака. Када су сви у Београду нацртали какав су симбол примили у мислима и када су цртежи послагани у компјутер према столицама на којима су људи седели -блеснула је фреска Светог Георгија Победоносца.
Извор: Курир.рс/Вечерње новости/Д. Вујичић/Фото: Фацебоок принтскрин/Алеxандер Трофимов
